Rano moja, hej! (19)

Rešenje je možda u nekom trećem gledištu, po kojem su sve alternative, sve mogućnosti, oba pola svake polarnosti, jednako dobri i ispravni, to jest jednako loši i pogrešni, jer predstavljaju deo života i stoga imaju svoje pravo na postojanje, budući da bez njih celina života ne bi bila cela. Jedan pol živi od postojanja drugog: udah i izdah, dobro i zlo, zdravlje i bolest, odrasli i deca, ljudi i psi, hranioci i hranjenici, rat i mir, leb i sol, trt i mrt, Boni i Klajd. U univerzumu nema ničeg neopravdanog, ali ima stvari čiju opravdanost pojedini ljudi još uvek ne mogu da razaberu. Naučiti da bolje sagledavamo stvari i odnose znači postati svesniji. Nema ničega što bi se moglo promeniti i popraviti osim sopstvenog načina posmatranja. Međutim, većina ljudskih aktivnosti služi nemogućoj misiji: da se jedna strana opravda i zadrži a druga ukloni iz života našeg ovozemaljskog.

Na sreću, postoji zakon komplementarnosti koji brine o tome da ravnoteža polova ostane sačuvana, nezavisno od toga da li neko ’rani svoje ’’kuče’’ ili ne. Taj zakon vodi računa da sve promene u svom zbiru daju nepromenljivost. Međutim, većina ljudskih aktivnosti služi nemogućoj misiji: da se jedan kraj štapa zadrži a drugi ukloni sa ovog sveta. Zato ni poglavlje o nesporazumima u ovoj knjizi nema svoju poentu, a sve i kada bi je imalo ona bi glasila: ne pokušavajte tako nešto. Znajte da nikada nećete nešto imati a da vam nešto drugo neće nedostajati. Budite svesni da će u svemu što budete mogli - čučati i nešto što ne možete. Ne trudite se da budete samo roditelji a ne i deca. Ne ulažite napora da postanete ljudsko biće koje nikada nije bilo ’’kuče’’. Ne gubite vreme na pokušaje da samo ’ranite, ne i da budete ’ranjeni. Neće vam uspeti.