Na'rani kuče i nemoj ništa da diraš (18)

Čak i kada imamo sasvim zdrava uverenja u vezi sa stvarnošću i sa samim sobom, to nam nije od prevelike pomoći ako nam je fokus na nečemu drugom. Čest fokus subjekata vaspitanja je globalna patnja, nepravda svuda oko nas i uzaludnost života. Naša pažnja ponekad i nesvesno sklizne sa teme razmišljanja. Šta se vozite? – zna da upita dete subjekte svog vaspitavanja kada primeti da su u potpunosti skrenuli sa glavnog koloseka razgovora, a nastavljaju da insistiraju na tome što pričaju. Jedna teorija hipnotičkog transa tvrdi da se on može izazvati manipulacijom fokusirane pažnje. Tretman zvani ’’razbijanje obrasca’’ koristi se kod raznih tipova terapije da bi se nadjačala nečija svesnost i time pokrenula promena. Kada prekinemo i isključimo svesne procese razmišljanja i svesnosti situacije uopšte, informaciji je dozvoljeno da uđe u um bez proveravanja.

Neki ljudi su toliko vešti u priči da već samo slušanje može da izazove efekat transa. Ljudi i sami sebe s vremena na vreme dovode u stanje transa. To se veoma često događa dok vaspitavaju. Jedno učestano stanje je trans ’’to već znam!’’, koji se isprečuje između primanja dobrog saveta i njegovog usvajanja. Tačno je da slabo slušanje odraslih od strane dece predstavlja problem naše epohe. Međutim, u poslednjih nekoliko vekova mnogo veći problem predstavlja slušanje dece od strane odraslih. Mnogo toga što bi subjekt vaspitanja mogao da uoči, shvati ili protumači iz ponašanja deteta zauvek je propušteno prosto zahvaljujući transu u kojem se našao. Mislim da su ljudi u svakom trenutku budnosti u ovakvom ili onakvom transu. To im pomaže da bi u umu održavali trenutni model stvarnosti i koristili ga za uspešno snalaženje u okolini. Ali to ih u totalu izbacuje iz priče kada se nalaze u ulozi nekoga ko vaspitava druge.