Vaše dete - kuče!? (12)

Zapovesti i zabrane u oblasti roditeljstva su ćorav posao. Spoljna pravila opravdana su dotle dok čovek u svojoj svesti ne odraste i ne bude u stanju da spozna odgovornost za sebe samog. Ali roditeljstvo je isuviše osetljiv deo ljudskosti da bismo na njega primenjivali opšti princip. Tek kada roditelj u sebi pronađe sopstveni zakon, to ga može osloboditi svega drugog. Ako ga ne pronađe, ako je nedorastao i nesvestan svoje odgovornosti, bolje mu ne naređujte i ne zabranjujte ništa. Tako će biti bolje po decu. U suprotnom, svako pravilo koje bude primenio i svaka zabrana koju bude poslušao biće propraćeni psećim ujedima kojih on nije svestan i koje ne priznaje. Dete će se, ogledajući se u njegovim postupcima, rečima i mislima, sve više osećati kao ’’kuče’’.

Sredstvo, tačnije put, na kojem možemo sjediniti sve suprotnosti koje izbijaju iz nas naziva se ljubav. Ovde slobodno upotrebljavamo taj naziv, bez bojazni da će se njime, kao inače, pokrivati razne banalnosti i poluistine. Ljubav teži ka celovitom sagledavanju, osvešćenju, priznanju i oživljenju, i ona je ključ sjedinjenja podela. U komunikaciji sa decom to izgleda kao prihvatanje, razumevanje i odobravanje bez ograda i uslova. Jedino se ljubavlju može identifikovati dete, i bilo ko. Sve dok i dalje kalkulišemo, procenjujemo, uslovljavamo i biramo, ljubav nam nije istinska. Ljubav ne razdvaja, dok izbor to uvek čini. Oprostite se od onoga što niste izabrali. Ukoliko voliš svoje dete bez straha, vodeći svog psa sa sobom, možeš slobodno biti popustljiv bez opasnosti da nećeš, kada padne magla, biti i strog; možeš biti čak i ono što jesi, bez bojazni da nećeš, kada to bude tako trebalo, biti i ono što sada nisi.