Vaše dete - kuče!? (10)

Put ka roditeljskom integritetu zahteva da sve svesnije u svemu vidimo podele, ne uzmičući pred tim da idemo pravo kroz konfliktnost komunikacije sa decom i kroz konfliktnost ljudskog postojanja uopšte, kako bismo bili u stanju da u sebi objedinimo suprotnosti. Izazov ne leži u tome što ćete izbeći sukobe sa decom, već što ćete se od njih iskupiti kroz proživljavanje. Deo tog proživljavanja jeste i ujed. Često spominjana borba između sila svetlosti i sila mraka nije prava borba, jer ishod je oduvek poznat. Tama ne može ništa svetlosti, kao što ni pas ne može ništa Čoveku. Pas mora da izbegava Čoveka, da ne bi bio razotkriven u svom nepostojanju. Dobro roditeljstvo nije suprotnost lošem roditeljstvu, već je podela na dobro i loše kao takva ’’loše’’; ona je greh. Svesnim nazivamo sve one osobine ili aspekte zajedničkog života sa decom koji leže u svetlu roditeljske svesti i koje roditelj stoga može da vidi. Pas je ono biće u čoveku koje nije osvetljeno svetlošću svesti, te stoga postaje mračno, to jest skriveno. Ipak, ovaj mračni aspekt se kao zao i zastrašujući ukazuje samo dok leži u uglu. Već i samo isterivanje psa na čistinu unosi svetlost u tamu i dovoljno je da se nesvesno učini svesnim.

Najviši cilj roditeljstva – nazovimo ga odgovarajućom svešću ili prosvetljenjem – sastoji se u sposobnosti da se sve pogleda i da se spozna da je dobro onako kako jeste. To znači istinsku identifikaciju. Stvar je u tome da naučimo da sve stvari i zbivanja između nas i naše dece gledamo, a da se naš ego pritom ne upliće odmah u kojekakve naklonosti ili odbojnosti. To znači s duševnim mirom posmatrati sve mnogostruke igre ovozemaljskih obmana i privida. Svaki vrednosni sud vezuje nas za svet pojavnih oblika i stoga vodi vezivanju, onim što možemo nazvati ostrašćenim pristupom ili perspektivom. Čovek ponovo biva uhvaćen u iluziju odraza u ogledalu, jer veruje da je svet otišao dođavola, a ne primećuje da je dođavola otišao samo njegov pogled koji ga sprečava da vidi celinu odnosa.