Vaše dete - kuče!? (1)

Istraživanja nisu potvrdila da deca koja uredno odgovaraju obavezama u školi i kod kuće obavezno budu valjani, profesionalno savesni radnici u svojim poslovima budućnosti. Mi nemamo pojma ni kako će uopšte izgledati poslovi budućnosti. Ipak, to ne može da zaustavi bujicu mučnih priča o odgovornosti, radnim navikama, disciplinovanosti i drugim grdnim nevoljama u koje roditelji uvaljuju svoju decu koja još nisu napunila ni dvadeset jednu godinu – što bi, otprilike, bilo pravo vreme da mogu nešto od toga i da shvate (pa eventualno i uvaže). Ukratko, poneko od one dece koja su se jedva provlačila u školi, a kod kuće obavljala poslove sa sličnim efektom kao što bi to činio tornado, postanu mirni, vredni i produktivni radni ljudi. Još je Dušan Radović pisao o ’’trijumfu najgorih đaka’’, trudeći se da zaštiti decu svog vremena od pomahnitalih pritisaka njihovih roditelja-samoupravljača na uspeh u školi. Dešava se, naravno, i obrnuto. Dete kojim su roditelji mogli po svemu da se podiče u velikom broju slučajeva ’’pukne’’ i nastavi život kao originalna propalica.

Jung je pisao da mi, ljudi, živimo u svom svetu nekih dvadesetak godina ili nešto malo više. Posle toga živimo u svetu svoje dece, u kojem, dodajem ja, obično tumaramo kao muva bez glave. Savremena socijalna antropologija došla je do nekih zanimljivih nalaza. Kako čitamo u knjizi Pojam kontinuuma istraživačice Džin Lidlof, deca u nekim tamo urođeničkim plemenima imaju običaj da se zatrče u provaliju, ili u reku. Njihovi roditelji sede i ravnodušno posmatraju, prisutnim antropolozima se noge oduzmu od straha, a dete se po pravilu zaustavi nekoliko koraka ispred litice. Tada se antropolozi čude mirnoći svojih domaćina, a ovi se čude njihovom uznemirenju. Nije valjda ludo da skoči? – moglo bi se pročitati u pogledima urođenika. I zaista, ta deca su odgovorna, jer to njihovi roditelji očekuju od njih, tako ih identifikuju i prema njima se tako i ponašaju. Ovde, u zapadnoj civilizaciji, decu obično gaze kola, ubija ih promaja, raste im rep i iskrivi im se nos. Sve se to događa usled pogrešnih koraka koje deca prave, a oni ih prave zato što njihovi roditelji i društvo u kojem žive to predviđaju.