Vaše dete - kuče!? (6)

Identifikacija svog deteta kao ’’kučeta’’ neizostavno stoji u vezi sa roditeljskom samoidentifikacijom. Ne želim reći da podizanje jednog ’’kučeta’’ podrazumeva da se roditelj nalazi u ulozi ’’psa’’ ili ’’kučke’’, jer izraz ’rani kuče... ukazuje na ljudsku delatnost čuvanja i brige, ne na životinjsko odgajanje mladunaca. Takva identifikacija i samoidentifikacija pre govore o nečemu drugom: o doživljavanju sebe kao ljudskog bića prvog reda i ujedno identifikovanju svoje dece kao bića drugog reda, kojima se oduzima na personalnosti, individualnosti i humanosti. Sasvim drugačiji prizvuk ta identifikacija dobija kada se uputi sa strane, od strane neke druge osobe. ’’Vaše dete – kuče!’’ nosi drugačiju poruku od izraza ’’Moje dete kuče’’ ili ’’Naša deca kučad’’.

Godinama su me fascinirali naslovi starih priručnika o podizanju dece ’’Vaše dete i vi’’ i ’’Vi i vaše odojče’’. Ovo drugo me je jedno vreme asociralo na gunđanje i negodovanje suseda kada reaguju na noćno plakanje dece koje ih uznemirava. Neka moja deca odrasla su u stanu moje majke, gde sam ja morao da igram dvostruku igru, bacajući se iz ega deteta u ego roditelja i nazad. Bili su mi potrebni i drugi priručnici: ’’Vaša majka i vi’’, ’’Vaša žena i vi’’, i ’’Druga vaša deca i vaše odojče’’, ali tako nešto nije bilo moguće naći. Mi smo se našim susedima sa petog sprata izvinjavali zbog noćnog plača i dnevne živahnosti dece, brinući da li im zvukovi iz našeg stana smetaju i zamišljajući ih kako tokom noći negoduju rečima: Vi i vaše odojče! Međutim, oni su u svom stanu čuvali kuče, tako da su nam prijateljski odgovorili: ’’Zašto bi nam smetala vaša deca, kad vama ne smeta naše kuče?’’ Postoji određena moralna prednost u korist podizanja dece nad vlasništvom kučeta. Šetanje deteta izaziva više simpatija u javnosti nego izvođenje kučeta, dete je poštovanije nego kuče, i to ne samo zbog demografske politike i patriotizma već zbog uzvišenosti ljudskog bića u odnosu na životinjski svet kojem pripada kučad. Međutim, lični razlozi uvek prethode i nadjačavaju standarde društvene identifikacije – tako poznajem veći broj ljudi koji vole svoje kuče udzižući ga na nivo ljudskog bića, dok neki drugi tretiraju svoje dete poput ’’kučeta’’, identifikujući ga kao životinjskog stvora bez namere da umanje svoje sopstveno hraniteljsko dostojanstvo.