Da te ujede (3)

Ne znam postoji li koren ove reči u latinskom, i ako postoji koji je, ali znam da na engleskom resignation znači nešto kao odustajanje, dizanje ruku od nečega, predaja, davanje ostavke. Vi postupate rezignirano kada osećate izvesno ogorčenje zbog trenutne nezadovoljenosti nečega na šta mislite da imate pravo, ali ne samo za sadašnjost, već i za budućnost: kada se izjalove vaše nade, sruše dobra očekivanja, iznevere ubeđenja. Niko ne zna kada će ’’kuče’’ da ujede; to se dešava uvek nenadano. Nenadano – ne samo u smislu događaja već i vremena u kojem bi događaj, možda drugačiji, trebalo da se zbude. Možda je blagodarnost koju vam duguje vaše dete trebalo da se iskaže u bližoj ili daljoj  budućnosti, pošto ono tek bude sazrelo da bi moglo da pruži takva uzdarja. Međutim, ono vas sada ujede. Time ono nije samo uzvratilo vašoj ’rani na pogrešan, rđav način; ono je, u jednoj drugačijoj perspektivi, time zatvorilo sebi put da ubuduće odreaguje na ispravan, bolji, željeni način. U tom smislu, rezignacija nije samo emocija koja sledi određenom tumačenju, zapisu i overavanju prošlosti u sadašnjem trenutku. Ona, mnogo gore, proizilazi iz dubljeg negativnog tumačenja – onog koje zatvara put, koje sprečava da se sadašnji trenutak otvori prema budućnosti u kojoj bi se on (ujedno sa čitavom prošlošću) još mogao i iskupiti.

Da bismo se uhvatili u koštac sa rezignacijom, moramo tačno postaviti pitanje, odnosno problem razloga. Zašto se nešto sada događa, ili zašto se dogodilo (preciznije je ovde upotrebiti aorist: zašto se nešto sada dogodi)? Zašto vas ’’kuče’’ koje ’ranite ili koje ste ’ranili – ujede? Na pitanje ’’zašto’’ postoje dva moguća odgovora, za čije je razlikovanje neophodan jedan, manje ili više, suptilniji pristup problemu, bilo da se radi o dobrim, željenim, bilo neželjenim događajima. Ako posmatrate na prost način, jedini odgovor, ukoliko postoji, mogao bi da bude: ’’to se desi zbog toga i toga’’. Rezignirani roditelj reći će: ’’ujede me zato što sam ga ’ranio’’, to jest uprkos tome što sam ga ’ranio. Ovo ’’uprkos’’ objašnjava da se dogodilo nešto za njega neočekivano, i to neželjeno neočekivano, neželjeno zbog toga što subjekt smatra da su sva njegova dela, usmeravana i opravdavana dobrim namerama, morala da dobiju drugačiji, povoljniji ishod. Ovde nije reč prosto o cinizmu. Rezignacija koja stoji u osnovi ovog izraza upravo se očitava u osmišljanju novog iskustva, u nauci koju je subjekt iznenada na svojoj koži naučio i njome ovladao. On je time prenosi svetu: činite dobro kao što sam činio ja, pa će vam se dogoditi nešto neočekivano zlo kao što se meni upravo dogodi. 

Ali nije svaki način na koji pristupamo pitanju razloga prost.