Da te ujede (1)

Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje, da dođe Carstvo tvoje, da bude volja tvoja kako na nebu tako i na zemlji. Hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim, i ne uvedi nas u iskušenja no izbavi nas od zloga.

Kao što i mi opraštamo dužnicima svojim... Već neko vreme sedim zamišljen nad ovim rečima, i pitam se kako bi one mogle da se protumače a da to ne bude banalno. Zar je moguće da nešto tako veliko, kao što je oproštenje dugova naših, zajedno sa davanjem hleba našeg nasušnog, ostvarenjem volje, dolaskom Carstva i svećenjem imena Oca našega koji je na nebesima, stoji u zavisnosti od nečeg tako prostog kao što je naše praštanje dužnicima svojim? Pa mi čas praštamo čas ne praštamo. I kad praštamo kao da ne praštamo, a kada ne praštamo kao da smo odavno oprostili. Zar Otac koji je na nebesima neće oprostiti onima koji ne opraštaju dužnicima svojim samo zato što oni ne opraštaju dužnicima svojim!? Nije li on prvi oprostio svima, i nama i našim dužnicima, pa nama sada to daje šansu, inspiraciju, ideju da i mi oprostimo dužnicima? Pa se onda, kroz opraštanje i neopraštanje dužnicima, pokazuje u kome je sila, ko uopšte prihvata a ko odbacuje oproštaj Oca nebeskog...

Ima u pravoslavnom molitveniku jedna zanimljiva molitva, nastala iz pera, odnosno iz duše nekog prepodobnog oca. On je kazao: Gospode, hteo ja ili ne hteo, ti me spasi. Ja sam u prethodnom poglavlju malo izgrdio mislioce egzistencijalizma, ali sada kažem: neka im je svaka čast što su na filozofskom jeziku uspeli da izraze sva bespuća čovekove slobode. U rečima ove molitve vidimo kakve su grdne nevolje ljudi i pre mnogo vekova imali sa slobodom. Siroma’ prepodobni je, po svoj prilici, čitao spise učenih teologa koji su objašnjavali da će jedini koje Gospod neće spasiti biti oni koji to sami ne budu hteli. Okapavajući nad ovom logičkom konstrukcijom, prebirajući po svojoj duši i trudeći se da u njoj prepozna šta zapravo tačno znači hteti i ne hteti, naš molitvenik je na kraju prelomio preko kolena i obratio se Gospodu rečima: ma hteo ja ili ne, ti me spasi. Sjajna molitva, pravi dubinski vapaj duše.