Vaše dete - kuče!? (9)

Mitologije svih naroda znaju za ovu središnju temu ljudske egzistencije i zaodevaju je različitim slikama. Podele u kojima je stvoren ovaj svet prisiljavaju čoveka da ide putem koji vodi kroz suprotnosti, sve dok ne nauči kako može dostići svoj integritet. Taj put kroz podele neminovno uključuje i grešnost. Greh nije jedno stanovište unutar svih podela, već samo pristajanje na podeljenost. Stoga se greh ne može tako lako izbeći. Svako ljudsko ponašanje u početku je grešno: to bi morali da znaju svi teoretičari, a najpre pedagozi. Opšta tema grčkih tragedija je to što čovek mora neprestano da se odlučuje između dve mogućnosti, ali da će nezavisno od svoje odluke uvek biti kriv. Hoćete li prema svom detetu biti stroži ili popustljiviji, hoćete li podržavati njegovu slobodu ili ćete mu postavljati neophodne granice, pristajete li da ga kažnjavate ili ne pristajete – šta god odlučili, pogrešićete. U istoriji hrišćanstva stalno nastojanje vernika da ne počine greh i da izbegnu zlo dovelo je do potiskivanja određenih domena kvalifikovanih kao đavolski, a tako i do moćnog stvaranja senke. Ta senka je odgovorna što je hrišćanstvo postalo jedna od najnetolerantnijih religija, zaslužna za inkviziciju, progone veštica i nekoliko genocida u svetu. Time što je đavo predstavljen kao ravnopravni Božji protivnik, Bog je neprimetno uvučen u podele, ali on je time izgubio svoju isceljujuću silu.

U svetu podela čovek ne može da zadrži samo jednu stranu priče. Radosti, na primer radosti roditeljstva, moraju biti uravnotežene jednakom količinom patnje. Šta god činio, čovek će biti kriv, odnosno grešan. Važno je, ukoliko ne želi da bude neiskren prema sebi, da nauči da sa tom krivicom živi. Iskupljenje od greha koji mu stoji za vratom nije moguće onome ko pokušava da izbegne jednu polovinu stvarnosti. To je ono što put ka spasenju čini toliko teškim: morate da prođete kroz krivicu. Istina je oštra i neumoljiva, i nije prikladna za sentimentalna sanjarenja i moralno samozavaravanje. Ukoliko to neko i zaboravi, njegova deca koja su dostigla period adolescencije biće tu da ga na to podsete. Priznavanje krivice roditeljstva oslobađa vas od straha da budete krivi. Pokušaj da grehu umaknete kroz dobra dela (generalno: kroz ’ranjenje ’’kučeta’’) vodi samo u laž.