Zašto kuče arlauče (9)

Mnogi roditelj nije mogao da shvati zbog čega bi trebalo da stane on, a ne njegovo dete. Ima onih koji su to pitanje prelamali preko kolena i uvek dobro izdevetali decu, prisiljavajući njih da stanu prvi. Jači uvek tlači. Onima koji ne razumeju zbog čega bi oni, kao odrasli, trebalo da budu odgovorni za svoje ponašanje pre nego što bi se to isto moglo tražiti od dece, pripremljen je u savremenom društvu odgovor u vidu zakona. Razumeo, ne razumeo, ne možeš tek tako da biješ. Nije arlaukanje isto što i bivenje. Bivenje je gola sila, i primitivizam, i kriminal, i patologija. Svuda gde ima zakona, sili se suprotstavlja sila. U naše vreme i ovoj sili, sili bivenja, dolazi kraj. Pre nego što svi roditelji na svetu budu prosvetljeni, onima nasilnima društvo će pokazati zube. Probleme društva rešavaćemo kasnije.

Da je sve tako jednostavno, mogli bismo ovde polako da završavamo. Međutim, problemi društva ne mogu se ostaviti za kasnije. Oni se ogledaju i na ovom pitanju, i time izvrću naopako odgovore koje mislimo da smo našli. Tačno je da je roditelj stariji od deteta. Ali i društvo je na neki način starije od roditelja, u smislu da je svaki roditelj delom nastao iz društva u kojem živi. Društvo takođe pravi greške, nasilje mu nije strano i ume opasno da naudi čoveku, pa i detetu. Priznajem, ja sam doktor dečjih prava, godinama se paštim da razumem šta ta prava znače i kako možemo objasniti ljudima da ne treba da se plaše, i nije mi ni najmanje simpatično jadikovanje savremenih konzervativaca koji se tobož zalažu za odbranu prava roditelja i prava porodica od nasilja dece. Nije mi simpatično, jer oni to čine braneći pravo odraslog da bije, ne retko se pozivajući, pri tom, i na Božje zakone. Ali vremenom sam otkrio da postoji i druga strana medalje.