Derefleksija je još jedan način da sebe kao
roditelja oslobodimo štetnih navika. U ovom slučaju radi se o oslobađanju sebe
od osećanja da se pred nas postavljaju neki zahtevi. Dvadeseti vek je, pored
mnogih drugih preterivanja, preterao i sa zahtevima koju je naučna i stručna
javnost istovarivala pred roditelje. Možda nije loše da ovde, kako ja to često
činim, svom snagom udarimo protiv tih zahteva i da prebacimo parolu pesme Pink
Flojda na viši nivo: Hej, svete, ostavi
roditelje na miru! Ako saberete sve ono što je nauka od Frojda naovamo
istakla kao neophodno da jedan prosečan roditelj ispuni, na mestu tog roditelja
možete samo da se obesite. Na stranu to što se većina svetskih roditelja
sastoji od prostih, običnih, neobrazovanih i neinformisanih ljudi. Mislim da
nijedan roditelj, uključujući i Čaka Norisa, nikada nije u stvarnosti ispunio
sve ono što je u knjigama štiklirano kao neizostavno
učiniti – kako njegova deca ne bi propala. A deca propala nisu.
Nego, ne idimo uz dlaku. Neka bude i da su mnogi
od tih zahteva zaista na mestu. Dajte da vidimo šta sa tim zahtevima jedan
roditelj može i treba da čini. Pre svega, oslobodite se osećanja koja vas u
vezi sa tim zahtevima muče. Isterajte ih na čistinu i pojurite ih bestraga.
Time dobijate mogućnost da se vaša ljudskost ponovo izrazi, da postane prava i
iskrena, jer tada neće biti uznemirenja koja vas blokiraju. Očekujte od sebe,
da. Ali ne očekujte previše. Danas čak ni psihijatri više ne insistiraju da
svog klijenta po svaku cenu dovode do osvešćenja. Pitanje je koliko čovek može
da izdrži. Zadatak psihijatra je samo da odgonetne šta se kod koga u podsvesnom
biću otkriva, kada se razmotre njegova spontana ponašanja. Utoliko je pre to
zadatak nas koji pozivamo ljude na odgovorno roditeljstvo. Više se ne može tek
tako govoriti o osećanjima. Nije jasno šta osećanja jednog roditelja treba da
znače, to jest nije jasno o čemu pričamo. Da li pričamo samo o nečemu što on u
sebi oseća ili o nečemu što ga napinje da radi svakojake gluposti. To što vas
napinje, to je vaša podsvest. Ali to stanje vaših osećanja ima tako malo veze
sa vašim stvarnim duhovnim bićem, vašom ljudskošću, isto koliko i sva druga
nagonska stanja, kojima, kao i svako živo biće koje nije biljka, podležete.
Da završavamo mi ovaj deo o finalitetu. Nemojte
više da napinjete svoju decu. Ako je došlo do zastoja u vašoj komunikaciji,
pokušajte da otkrijete čemu taj zastoj hoće da vas nauči. Ako vas sopstveno
dete ujede, šta to vama treba da
znači? Učite od dece.
Нема коментара:
Постави коментар