Sa ove distance gledano, nalaženje te ravnoteže
iziskivalo je brojne procene. Ta pitanja bila su složena i trebalo je verovati
da će greške biti skupo plaćene. Intenzitet problema trebalo je da zbuni svakog
roditelja. Savršeni balans, kao neka optimalna sredina, postojao je samo u
hipotezi. Oni su, bez mnogo premišljanja, išli napred, kao što su išli borci
kroz šumu. Postignuti rezultati bili su iznad svakog očekivanja. Po realnim
računicama, koje onda niko nije vodio, moglo se očekivati da moja generacija, spopadnuta
raznim kulturama i subkulturama, izraste u gomilu mamlaza. Naši roditelji nisu
očekivali ni to. Izgleda da nisu očekivali ništa.
Prosto je neverovatno kakva je sve nerealna
očekivanja svet imao od majki, tih sedamdesetih i osamdesetih godina u veku
koji je iza nas. Majke su se smatrale odgovornim za svu sreću svoje dece, kao i
za sve društveno i emocionalno blagostanje svojih porodica. Svaka majka bila je
zaposlena i donosila je platu, kao nijedna majka nikada pre. Njih su i dalje
idealizovali kao Bogorodicu, a satanizovali kao maćehe iz bajki i nekih drugih
priča. Svi smo mi razmišljali o svojim majkama onako kako razmišljaju mala
deca. Koliko god da ste rasli, nikada niste dorastali do tog nivoa da na svoje
majke počnete da gledate kao na realna ljudska bića.
Niste mogli onda pričati o roditeljima kao
roditeljima. Jedno su bili očevi, a drugo majke. Odnosi sa očevima prikazivali
su se kao kulturni, napredni, usmereni na razvoj, a odnosi sa majkama kao
zavisnički i nazadni. Koji god otac se nešto malo bavio oko svoje dece, dobijao
je pohvale za to. Majkama se neprestano prigovaralo da se ne angažuju dovoljno.
Svi su kritikovali majke koje su distancirane od svoje dece da su nečovečne, a
optuživali one koje su suviše bliske svojoj deci da ih preterano štite i guše
razvoj njihovih ličnosti. Nova nevolja nastala je oko toga što majke nisu baš najbolje
razumele svet u kojem deca sada žive. Moglo se desiti da ih njihova deca
napsuju, da ih nazivaju pogrdnim imenima ili im naređuju da ćute, za šta se u
istoriji nikada ranije nije čulo. To ih je s pravom zaprepašćivalo. U vreme
njihovog detinjstva niko se tako nije obraćao majci. Dešavalo se da njihova
deca postaju polno aktivna još dok su mnogo mlađa. Tadašnje majke imale su i
same, nekada, svoje tajne koje nisu poveravale svojim majkama, ali sada su
mogle samo da gledaju u bob po pitanju toga koliko su različite tajne njihove
dece. Deca su nastojala da se razviju u autentične ličnosti, a u tome im je
bila potrebna roditeljska ljubav.
Deca su se, u vreme kada sam to bio i ja, protivila majčinoj zaštiti čak i kada
su prelazila preko minskih polja. I svi smo bili nadrndani kada su nas majke
upozoravale na opasnosti koje smo mi razumeli bolje od njih.
Нема коментара:
Постави коментар