Šta mislite, kako jedan roditelj može da se
ostvari kao roditelj? Ja mislim da on može da se ostvari jedino tako što će
prevazići samog sebe. Zamislite roditelja koji je samom sebi svrha. Za mene bi
to bilo nešto potpuno besmisleno. Već samo njegovo ime, naime ’’roditelj’’,
kazuje da je on roditelj nekome. Roditelj koji se zatvori u sebe a ne otvori se
prema svom detetu, to nije ’’ostvareni’’ roditelj. A da bi mogao da se otvori
prema svom detetu, on mora da probije neke svoje ljušture, da izađe izvan nekih
svojih zaštićenih svetova, da povremeno prihvati ponešto od onoga što do juče
nije imao pojma da postoji. Biti čovek znači biti otvoren prema svetu i živeti
među ljudima. To nisam izmislio ja, to su zabeležili daleko pametniji od mene.
Pozvaću se, recimo, na Hajdegera, koji nije samo bio daleko pametniji od mene –
on je to bio u poređenju sa većim delom ostalog učenog sveta. On je napisao da
biti čovek znači biti u odnosu prema nečemu ili nekome, nečemu izvan sebe, bio
to smisao koji treba ispuniti ili ljudsko biće sa kojim treba doći u susret.
Ako je reč o roditelju, dodajem ja, biti čovek
znači biti to u odnosu na svoje dete, a istovremeno i u odnosu na sve druge
osobe i sve druge okolnosti od kojih se sastoji njegov život, a što može da
utiče, ne samo da može da utiče nego i utiče, i ne samo da utiče nego i mora da
utiče na to kakav je on čovek u odnosu na svoje dete. Ako nekoga posmatrate kao
zatvoreni sistem, odmah mu otpišite i sve razloge i svaki smisao. Onda ga
gledajte kao povratnu spregu, kojoj se za svaki input može unapred izračunati i odgovarajući autput. Ako je roditelj, on će tada svu dubinu svog duhovnog odnosa
sa detetom da svede na ’ranjenje, jer
je to njegovo dete, i on mu je roditelj, dakle svojim roditeljskim nagonom
nagonjen da ga ’rani. Ako ga njegovo
’’kuče’’ ujede, on će reagovati
nikako drugačije nego rezignirano, jer je rezignacija autput koji nastaje na osnovu takvog input-a kao što je ujed.
Нема коментара:
Постави коментар