Da te ujede (17)

Nemojte da vas lažu. To kada ljudi uprošćavaju stvari, makar se to uprošćavanje podmetalo i u ime nauke, to je samo još jedan pokušaj da se čovek svede na nešto manje od čoveka. Ne postoji poriv da nekog volite, čak ni kada je taj neko vaše dete. Ljubav je nešto mnogo složenije od poriva u ljudima. Ljubav je fenomen koji nastaje kada čovek prevaziđe sebe. To važi i kada govorimo o ljubavi prema deci, mada je to izvikana parola, izvikanija čak i od ljubavi prema bilo kome drugom. Nikada nemojte posebno da naglašavate da volite decu. Ako vas neko mudar bude čuo da to ističete, odmah će podići desnu obrvu. Nego, nisam hteo to da kažem. Čudo ljubavi, susret u ljubavi sa vašim detetom sasvim isključuje mogućnost da ga posmatrate kao sredstvo pomoću kojeg treba da postignete nekakav cilj, šta god taj cilj bio i kako god uzvišeno i plemenito delovao. Ako stvarno volite svoje dete, vi ćete ga primati samo i jedino kao drugu osobu, jedno i jedinstveno ljudsko biće, različito od vas.

Ovo što sam napisao zvuči mi toliko moćno da ću odmah preći na drugo pitanje. Podizanje dece je proces za koji se mnogo toga može reći. Ali nijedna odlika nije tako karakteristična za podizanje dece kao što je to prolaznost. Čini mi se da ništa u životu tako brzo ne prelazi u prošlost kao što je to podizanje dece. Kako deca rastu, vi svakim danom imate sve manje mogućnosti i prilika, a sve više iskustva, sve više dela koja ste ostvarili, ljubavi koju ste doživeli, ali i ujeda koje ste pretrpeli. Možda je tačno da je budućnost nešto čega još uvek nema, ali je zato prošlost nešto što je istinski stvarno. Sada ne govorim o ’ranjenju ’’kučeta’’. Kada se jednom mogućnost ispunjenja nekog smisla ostvari, onda ona više nije prolazna. Istina je da je ona prošla, da je to prošlost, ali to znači da ta mogućnost još uvek na neki način postoji, naime, kao deo prošlosti. Više ništa ne može da je izmeni ni da je uništi. Šta ste proživeli sa svojom decom, proživeli ste. To je postalo večnost.