Da te ujede (16)

Otvoriti se ka drugom, to ne znači samo tragati za nekim apstraktnim smislom koji hoćete da ispunite, a onda da se izgubite u raznim pravcima filozofiranja. Kada čovek prevazilazi sebe, to nije mala stvar. On tada zadobija mogućnost da krene u susret drugom ljudskom biću, drugoj osobi koju bi mogao da voli. Ako je roditelj i posmatra sebe u ulozi roditelja, onda je to drugo ljudsko biće o kojem je reč - njegovo dete. Veliki je civilizacijski napredak to što su ljudi počeli da posmatraju decu kao osobe. Nazivati svoje dete ’’kučetom’’ ne govori u prilog tom napretku. Drugo je ’’izaći u susret’’, ’’susresti se’’ sa nekom osobom, a drugo voleti. Susret sa jednim ’’kučetom’’ moguć je isključivo ako je to ’’kuče’’ ljudsko biće, koje je takvo ime dobilo od milja ili iz poučnih razloga, kao što u basnama likovi životinja ukazuju na ljude. Susret je moguć samo na ljudskoj osnovi. On u širem smislu omogućava da shvatimo ljudskost druge osobe, u ovom slučaju našeg deteta.

Ljubav je više od toga. Ona je moguća samo na ličnoj osnovi. A da biste voleli nekoga nije dovoljno samo da mu ’’priznate’’ ljudskost – on mora za vas da bude suštinski jedinstveni i neponovljivi Neko, odnosno Taj. Pa šta? - reći ćete. Zar to ne važi za svakog roditelja? Zar ne oseća svaki roditelj svoje dete kao nekoga jedinstvenog i neponovljivog? Kada tako kažete, ispada da je ljubav prema detetu nešto što svi osećaju, nešto kao deo roditeljskog nagona. U tom slučaju i kučka voli svoje mladunče na isti način kao što i majka voli svoje dete. Ja znam šta hoćete da kažete, znam šta je to što može da važi za svakog roditelja i čime je blagosloveno svako dete. Znam šta je, ali ne želim da pričam o tome. Ja želim da govorimo o nečem višem. Nije dete isto što i kuče. Imali smo velikih problema i morali dobro da nategnemo da bismo jednom ’’kučetu’’ pripisali osobine ljudskog bića. Kada bismo pak namerili da ga predstavimo kao Jednoga, Jedinstvenog, naišli bismo na rampu. Mislim da je i samo pominjanje ’’kučeta’’ u našoj gnomi, ne slučajno, izabrano da naglasi upravo njegovu bezličnost, sklonjenost u stranu, individualnu beznačajnost. Izaći u susret jednom ’’kučetu’’ moguće je uz mnogo navedenih uslova i pogodbi, ali voleti jedno ’’kuče’’ bilo bi moguće upravo onoliko koliko bi smisao nečijeg života mogao da bude neki Džeki ili Čapa.