Čim bi se dete rodilo, provlačili bi ga kroz
verige, nabrdila ili dršku od bakrača, da bi se sačuvalo od babica: zlih bića
koje hoće da umore dete i porodilju. Postelju porodiljinu i detinju opasivali
su konopcem da činjenice, veštice i zle oči ne bi detetu naudile, sa strane su
metali niti, da smetu svako zlo koje bi htelo da priđe detetu, dok bi ispod
majčinih nogu stavljali korito i ciganske grebene. Od porođaja pa za četrdeset
dana nije valjalo da porodilje noću izlaze napolje, da ih ne alošu noćnice.
Malu decu su zalažnjivali onom sukrvicom iz nosa mladoga, muškoga, vranog
ždrebeta bez belege od kobile prvoždrepkinje – od raznih rednjičina. Ako bi se
dete tokom kupanja pomokrilo, majka bi ga zapajala tom mokraćom, radi zdravlja.
Da bi nestalo onog polepa na detinjoj glavi, neke majke bi pomazale detinju
glavu mašću pa davale mačkama da je oližu. Da bi dete raslo, metali su u vreo
zejtin laden (šta to znači, ne znam) i ćifuriju (nešto kao nišador), i to
sipali u vodu u kojoj se dete kupalo. Negde su gnječili i mesili detinju glavu,
da bude lepša. Negde su dete posle kupanja dizali iz korita na prstu, koji su
mu zavukli u usta, i cucukali mu kao ono konju da skoči, da bi raslo. A kad bi
se dete ojelo, posipali bi to mesto crvotočinom i kafom.
Malu decu nisu po mraku nikud nosili, da ne
ograjišu. Da bi dete bilo oštro kao vuk, ušivali su mu u pojas komadić od oka
ili srca vučjega, a da bi slatko jelo, kao vuk, provlačili su ga kroz vučji zev
(kožu obrezanu oko vučjih usta). Nisu mu davali da pije vode u mraku, da ne bi
popilo mrak. Kod malog deteta niko nije smeo da izgovori reč ’’žaba’’, jer će
ga boleti uši. Isto tako pred malim detetom nije valjalo pominjati đavola, ni
miša. A kad se malo dete prvi put nasmeje, valjalo je svi ukućani da ga
popljuju. Naši preci imali su brižljivo razvijene tehnike odbijanja. Ako je
dete bilo mudrije, sisa se posipala biberom, da ga pali. Mazali su sisu
katranom ili crvenom bojom, da se dete poplaši i zgadi. Majke su metale u nedra
nešto oštro kao četku i pri tom vikale: Ne!
Meca! Tita! Ili bi u Mladu nedelju majka uzimala dete na krilo i davala mu
sisu, prinevši uz sebe kraljaču. Kad bi dete počelo sisati, ona bi prigrabila
kraljaču i njom ga kvrcala u glavu, govoreći: Ljoke! U ekstremnim slučajevima uzimali su sarisabor (jedno veoma
gorko telo), potapali ga u jednu šoljicu koja bi se metala u nužnik, pa bi
majka onim rastvorom mazala sisu pre nego što je ponudi.
Нема коментара:
Постави коментар