Da pređemo na pedijatriju. Najobičnija bolest od
babica bila je nesvest i glavobolja, a neki put bi i dete i porodilja čisto
štuknuli u pamet. Da bi se dete sačuvalo, ubadalo se britvom po nosu i kupalo u
vodi u kojoj je kuvano žuto pletivo. Kad bi dete imalo modru žilu preko čela,
to je bio znak da ga je veštica prostrelila. Tada je valjalo s konopca crkvenog
zvona s gornje strane odseći malo i time dete dobro istrti. Kad bi dete mnogo
plakalo, kadili su ga goveđom balegom nađenom na trnu, stirali mu u kolevku
travu komoljiku i njome mu noge dobro oblagali. Još su mu davali onoga gara iz
mumakaza pomešanog sa zejtinom da pije. Ili su prštali vodom iz usta kroz ruke
u baglamu kakvih vrata, pa tom mokrom rukom umivali dete i utirali rukavom
naizvrat.
Kada dete nije spavalo, kada se neprestano
naprezalo, onda se govorilo da ima puno dlaka u sebi, da je zlobiljavo. Ovo je
dolazilo otuda što se majka, dok je bila s njim bremena, ritala nogama na pse,
mačke i svinje. Protiv toga valjalo je da mati proseje pepeo s rukama okrenutim
natraške pa taj pepeo po tri put da metne na četiri mesta u koritu, onda na
naspe vodu i okupa dete. Ako je dete spavalo pored matere, dobijalo je bube u
glavi, od toga što mu majka duva u usta posle groznice. Onda je dete imalo jaku
vatru, žutelo, bledelo, tanjile su mu se uši, nije imalo sluzi u nosu i jednako
je plakalo, ’’nije uvodilo jezik u glavu’’. Ona koja je znala da vrača od ovoga
uzimala je devet crva od buba švaba, mešala ih s mašću i onako žive metala na
detinju glavu. Bube su se razmilivale po glavi, a ona ih vraćala retkim češljem
i govorila bajalicu. Ako je dete doista patilo od buba, one bube na njegovoj
glavi bi pocrkale. Onda su se one pekle i tucale pa se to davalo detetu u vodi
da pije. Ili se uzimao crv goljac, što živi u kučini, pa se detetu metao da mu
prođe kroz nos u usta, da prokine, i onda će detetu biti bolje.
Нема коментара:
Постави коментар