Prizvuk reči ’’ujede’’, upravo sa naglaskom na
drugom slogu, asocira na svršetak, zaokruživanje, konačnu sudbinu. Približno
ista slika nastaje kada upotrebimo žargonski izraz ’’uape’’, sa naglaskom na
istom mestu, za razliku od drugog sinonima, ’’ugrize’’, čiji izgovor odiše
drugačijim raspoloženjem. Prethodne reči ’’da te’’ navode na finalni smisao
izraza pre nego na uzročni, u značenju: ’’sve si učinio/la, da bi ti se, eto,
to desilo’’. Obratite pažnju na trajnost radnje. (H)raniti je trajni, a ujesti
svršeni vid. Prva radnja je, u ovom slučaju, dugogodišnji proces, a druga
trenutni čin, možda i rezultat nekog zatečenog stanja, iako ne logična
posledica već upravo obrt suprotan očekivanjima.
U gore opisanom mešanju značenja između pojmova ’raniti i raniti takođe postoji razlika
u trajnosti radnje. Prvi izraz opisuje šta roditelji rade deci (ili sa decom),
a drugi šta su im uradili. Prvo spada u oblast delanja (praksisa) kao specifično
ljudskog čina, a drugo je sud. Važno je utvrditi ko arbitrira ukoliko je došlo
do nepodudaranja. U svetu odraslih, detetu, odrasloj deci i odraslom u ulozi
deteta presuđuje se krivica. U slučaju priznavanja deteta za jednako vredno
ljudsko biće, s obzirom na vekovnu uzrasnu diskriminaciju, potrebno je isticati
njegova prava. Lajtmotiv ovih prava, onako kako su ona definisana u Konvenciji
OUN o pravima deteta, jeste ’’davanje glasa detetu’’, pre svega u
pravno-zakonskim situacijama gde se sudi o nečemu što se tiče deteta lično. Šta
su nama naši roditelji (u)radili jeste nešto što se više od svega tiče nas. Šta
smo mi (u)radili našoj deci tiče se njih. Naša gnoma je izraz kojima se služe
isključivo odrasli, i to ne odrasla deca već odrasli odrasli. Ako bismo dali
glas deci, morali bismo da otvorimo četvore uši kako bismo čuli šta se zapravo
dešavalo i šta se na kraju desilo.
Нема коментара:
Постави коментар