Interesovao sam se ja i ranije za klasike
psihologije. Ne možete istraživati o deci bez toga. Sada sam, kod Junga,
pronašao zapravo najviše građe o vaspitanju, onako, da kažem, duhovno
profilisane! Došlo mi je sada da pišem o individuaciji i oboženju, onako kako
je Vladeta Jerotić naslovio svoju knjigu, jer, kao teolog, imam i sam šta da
komentarišem - i o individuaciji i o oboženju. Pre toga, dok ne iščitam i
ponešto iz izvornog Junga, mogu da pišem ovo o ’’kučetu’’. Dakle, umnogome
nekorektno, iz treće ruke, kao neki naturščik u naukama. Ne pozivam se mnogo na
Froma, Rodžersa, Maslova, koje sam zaista čitao, a koji bi mogli da budu
jednako vredni koliko i Jung. Dobio sam, na primer, fotokopiju Rodžersove A Way of Being na engleskom, od Marjana
Tošića, koji je tu knjigu doneo iz Londona. To bi mi dalo više kredibiliteta,
kod onih koji na kraju knjige traže pregled literature. Bio bi to drugačiji
pristup temi, ali i samom sebi.
Dok sam pripremao disertaciju, naučio sam da
razlikujem teološko od filosofskog naučnog područja. Tema mi je na beogradskom
fakultetu odbijena, jer su tadašnji profesori načelno osporili moj pristup.
Naime, niste mogli prijaviti disertaciju koja nije zasnovana na neposrednom
viviseciranju izvora. Ja sam u prijavi obrazlagao zašto mislim da moj metod može
i treba da bude prihvaćen, ali nadležni nisu stigli dalje od naslova. Sve i da
su stigli, mislim da bih dobio isti odgovor. Bio sam upućen na nešto liberalniju
atmosferu doktoriranja na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, a fakultetu u Foči.
Tamo su me ovenčali stepenom koji sam želeo da imam, što znači da sada dokazano
umem da napravim razliku između originalnog naučnog rada, bilo problemskog ili
panoramskog, onda eseja, nabacane heurističke građe i bednog piskaranja.
Iskreno, za ovaj tekst dvoumio sam se između metodologije ovog poslednjeg i
pretposlednjeg.
Sada bih da preciziram odgovarajući pristup pa da
krenemo. Najadekvatnije što sam smislio bilo je da počnemo od enantiodromije.
Koje nas to suprotnosti ovde izazivaju, u uobičajenom značenju engleskog
glagola challenge? Jedna je
suprotnost između odraslog i deteta. Jedna, ali nezaobilazna. Ko je odrastao i
prestao da bude dete? Koji je to trenutak u njegovom životu kada se prelomio s
jedne na drugu stranu? Ko su oni koji hrane, a ko su hranjenici? Šta je hrana?
Kako hrani onaj koji hrani? Kada bi oni koje neko hrani mogli da počnu i sami
sebe da prehranjuju? Hranim te da bi ti počelo da hraniš sebe. Kada ćeš da
dođeš da ti dam potvrdu da umeš to dobro da radiš? Nego, kada ti počneš da
prehranjuješ sebe, gde da idem ja?
Нема коментара:
Постави коментар