Ako stari pas laje, vidi šta je (5)

Došli smo do izvora. Ne morate izmišljati i nizati reči, još manje pisati ’’nonsens poeziju’’. Izvori se mogu naći i u narodnih stvaralaca, to jest u folklornom nasleđu. Evo još nekih karaktera iz sveta domaće i divlje faune, koje sam našao u starim, možda i prastarim srpskim izrekama (izuzimam poslednje dve, u kojima se pominju institucije modernih vremena): Ako stari pas laje, vidi šta je; Izbečio se ko varen zec; Buni se ko magarac u svatovima; Gleda ko bodljivo govedo, Gleda ko ćuran petobanku; Grunuli ko ovce na solilo; Nagrnuo ko june u plastenik; Dočekali ga ko psa u crkvi; Poštuju ga ko medvede na Tari; Drma ko majmun tarabu; Duva ko vepar u sekiru; Ispreskakao ga ko mače muškatlu; Kezi se ko lesica na smrzotinu; Otreso ga ko mečka dren; Ušo ko pas u kuglanu; Uozbiljio se ko jarac pred piljarnicom...

Zapazimo razliku između ovih gnomskih umotvorina i klasičnih basni, gde životinje zakonito, poučno i s propisnim naravoučenijem predstavljaju ljude. Nema li to novovekovno prosvetiteljstvo jednako, ili bar približno jednako, značenje kakvo je Bahtin pripisao staroj srednjovekovnoj zvaničnoj sceni, naime: strogost, ozbiljnost, svečanu, neporecivu, bezuslovnu i ubitačnu istinitost? Nikada nisam voleo basne (izuzev možda Terberovih ’’Further Fables For Our Time’’, od kojih se jedna završava rečima: Dođavola sve skupa! – reče miš, i vrati se po pljusku peške u grad). Mene interesuju gnomski izrazi. Dok čitanje basana tek pojedine ljude može pobuditi na zadovoljstvo, društveno sankcionisano, ono u kojem su upisani ideološki kodovi i koje se odvija po manje ili više utvrđenim pravilima, gnome nas vraćaju na poslednji nivo čitanja (slušanja, opažanja), prelingvistički nivo, i uzvode nas u slobodno, kreativno, nesputano, nepredvidljivo izlaženje iz vlastitog bića, oslobađanje od svake samokontrole, ono što je Rolan Bart nazivao ’’blaženstvo (jouissance) čitanja telom’’.

Šta je to ’Rani kuče da te ujede? Poslovica? Stav? Mudrost? Umotvorina? Šta god da je, za mene je visoko inspirativno. To ’’kuče’’ nas ne poučava, kao nijedna od životinja u gore pobrojanim gnomama. To ’’kuče’’ nije in action. Ono se čak ne nalazi obavezno ni u ljudskoj ulozi. Ono je, po intuiciji, nedužno, uhvaćeno u nezgodnom trenutku, zatečeno, protivno svojoj nameri izražajno, pitoreskno, izvrgnuto (exposed) poređenjima za koje ni samo ne zna. Možete li u par reči protumačiti ikoju od gore nabrojanih izreka sebi i drugima? Ja sam pokušao. Kako u tome nisam uspeo, evo nacrta za knjigu.