Ovo ne znači da neću otvarati neka pitanja
smisla, a kud ćete većih pitanja od
pitanja smisla! Međutim, čak i o smislu možete pisati sa manje ili više
smisla, onog praktičnog. Možete skicirati ljudima nekoliko prvih, važnih
koraka, lako shvatljivih i dostupnih čoveku, onako kako mislim da su to činili
Karl Gustav Jung i Viktor Frankl, a možete pak na tom putu nalaženja smisla naslagati
i takve barijere (počev od onih uobičajenih saznajnih, kognitivno-afektivnih
postulata, za koje se tvrdi da zadržavaju svoju integralnost i dovršenost i onda
kada im implikacije nisu sve artikulisane), i druge logičko-metodološke
zgradurine i megalite kakve ne bi mogla da preskoči ni Jelena Isinbajeva.
Da sam pisao na ovu temu dok sam bio u mlađim
godinama, pisao bih sa neizbežnim osećajem i iz nezaobilazne pozicije nekoga ko
je u usponu. Dakle, (eo ipso?) pisao
bih zbog sebe. Interesovalo bi me, više od ma kakve poruke koja se krila ili
otkrivala među mojim redovima, šta će svet misliti o Meni. Drugo, imajte u vidu
da sam sve vreme živeo u Srbiji. Nisam emigrirao. To znači da bih prilično brzo
došao do tačke na kojoj bih startovao sa pisanjem za novac. Dakle, da zaradim
za život; dakle zbog sebe. Jedan uzvišeni motiv pisanja u prvoj polovini života
mogao bi da bude altruistički. Pišem za ceo svet, dakle opet - zbog sebe. Pišem
da predstavim sebe, nalazim formu da upakujem svoje znanje, trudim se da
postignem društveno korisni rezultat, da i Ja budem od koristi svetu.
Sada, međutim, pišem gledajući na dole. Pišem u
drugoj polovini svog života, u kojoj je sve svoje knjige napisao Vladeta
Jerotić, ali, da zazvonim na upozorenje, i Čarls Bukovski! Prva i druga
polovina, jutro i veče života, nisu samo lirske poente. To su vam činjenice.
Biti osoba koja je ovoliko doživela treba da znači i to, da se svakakvi
nesporazumi koje život donosi, uključujući i ujede za dušu, takođe čuju, srede
i uklope u film. Slike koje vam idu pred očima nisu samo reči poznatih hitova i
melodije saundtrekova, one su i logike i nelogičnosti ljudske prirode. Imali
smo svoje normalne nagone, preplitali smo se sa sudbinama drugih ljudi, išli u
susret neminovnostima, pretrpeli žrtve kakve smo pretrpeli i postigli uspehe
kakve smo postigli moja generacija i ja. Nema svrhe da doveka proširujemo svoje
vidike; dođe vreme da svoju viziju pomalo uprostimo, da se obuzdamo i zavirimo
u sebe.
Ko mora da silazi, može to da čini i otvorenih
očiju. Koga sam na’ranio, na’ranio sam; sada već kuca na vrata
vreme da zajedno sa vama, ili pred vama, počnem da prebrojavam ujede. Osećam da mi je dužnost da
prenesem, uputim ili pak upozorim na nešto što sam našao. Kao i kada sam birao
oblast za postdiplomske studije: ne vredi vam da podešavate motive iz kojih
govorite ili pišete. Morate da budete neko ko to treba ili može da piše. U ovom
slučaju, morate da budete neko ko je na zalasku. Mora, u vašem slučaju, da otpočne
enantiodromija. To se dešava kada
dostignete podnevnu visinu, pa vaše dalje kretanje napred više ne znači
povećavanje već smanjivanje snage. Nemate više smetnji koje vam valja
uklanjati, koje vam smetaju da se širite i napredujete. Valja i u tom delu
života naći smisao i punoću. Tako je bar učio Jung. Treće pominanje Junga, na
jedanaestoj strani kucanog teksta. Ja sam zadovoljan.
Нема коментара:
Постави коментар