Rano moja, hej! (16)

Još nešto. Nijedna majka ne mora da ostane sa svojom decom; otac još manje. Mi samo volimo da mislimo da moramo da ostanemo sa njima, i na kraju otkačimo. Ubeđenje da znamo šta je dobro za našu decu donosi nesreću. Zašto bih davao savete svojoj deci kada ne znam šta je dobro za njih? Ako su sami za sebe nesrećni, to je dobar znak. Život ih uči nečemu čemu ih ja ne bih mogao naučiti. Nemate nikakvu kontrolu nad svojom decom. Nemate kontrolu ni nad čim. Kada sam držao predavanja iz pravoslavne pedagogije, imao sam običaj da kažem: Vi koji ste vernici trebalo bi da znate da vi niste bogovi svojoj deci. Vi koji niste vernici trebalo bi to da znate utoliko pre. Ne zavlačite se samo u probleme i u velika pitanja, dajte malo više poverenja životu. Kada ne razmišljate grozničavo o problemima svoje dece, vi ste srećniji, a srećnija su i vaša deca.

Vaša porodica će misliti o vama ono što misliti o vama i nema tog boga koji će učiniti da neko misli nešto što ne misli. Važno je pitanje šta vi mislite o sebi. Za ljubav je potrebno dvoje, ali za osećaj smirenosti dovoljan je i jedan. To ste vi. Bela Hamvaš je u svojoj Anatomiji melanholije napisao da je kontrola drugo ime za ubijanje. Što važi za kontrolu, važi i za paštenje da zadovoljite, dobijete, zadržite ili utičete na drugog. Sve su to stranputice vaspitanja. Da li je istina da bi vaša deca trebalo na nečemu da vam budu zahvalna? Ne. Ako vam je prošlost potrebna, vi je se sećajte. Možda bi najbolje bilo kad bi deca mogla da se ne sećaju ničega. Roditelj je veliki i on ponekad zna i da udari. Kako znate da je ’’trebalo’’ da udarite svoje dete? Tako što ste to učinili. Kako ste se osećali posle toga? Ne baš dobro? To je znak da ste napali sebe. Kada roditelj udara dete, on udara i sebe. Pustite decu neka zaboravljaju.

Keti Bajron opisuje slučaj kada je videla da neko na ulici udara svoje dete (jedna od situacija u kojoj nam apostol Pavle ne bi bio od pomoći). Ona mu je prišla i upitala ga: ’’Mogu li vam pomoći? Znam kako je bolno kada tučete svoje dete, i ja sam to radila. Bila sam u toj situaciji. Želite li da razgovarate o tome?’’ Ljubav ne stoji po strani, zaključuje Keti Bajron. Ona se kreće brzinom jasnoće. Mudar učitelj postaje onaj ko je postao sopstveni učenik. Jedini roditelji kojima nije važno da li ih deca ’’slušaju’’ jesu oni koji sami slušaju sebe. Oni su sami ta mudrost i rešenje koje drugima nude. Izgleda da je jedini put razrešavanja svih nesporazuma taj kada ono ispunjenje koje tražite u drugima, na primer u svojoj deci, pronađete u sebi.