Ipak, mnogi ljudi su uporni da čuju Božje objašnjenje o razlozima ujeda, stradanja i bola. Jednoj osobi se
ta želja ispunila. Bio je to pravedni Jov. Na njegova sasvim razumljiva i
opravdana zapomaganja, Bog se, kako
nam kazuje Biblija, najzad oglasio:
Ko je taj što zamračuje savet rečima nerazumno?
Opaši se sada kao čovek; ja ću te pitati, a ti mi kazuj! Gde si ti bio kad ja
osnovah zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li?
Sledi niz pitanja, dakle pitanja, a ne odgovora,
koja praktično zaobilaze diskusije o problemu stradanja. Veličanstveni govor Boga u naredne četiri glave biblijske
’’Knjige o Jovu’’ sastoji se od preko stotinu pitanja, u kojima Bog podseća Jova na izlazak sunca, kišu
i sneg, gromove, planinske koze, divlje magarce, ptice grabljivice, noja i
konja. Čak na jednom mestu stoji i sarkazam: Znaš ti, jer si se onda rodio, i broj tvojih dana je veliki. Sve to
na Jova ostavlja snažan, poražavajući utisak. I on kaže:
Znam da sve možeš, i da se ne može smesti što
naumiš. Nisam razumeo, čudesno je to za mene i ne mogu znati. Poričem, i kajem
se u prahu i pepelu.
Čemu
taj ratoborni ton? Nije li ga dovoljno izmrcvario najgorim nesrećama koje se
mogu čoveku desiti? Jovljevi prijatelji videli su u tome ukazanje na neke
njegove neznane grehe, pa su ga napinjali da se pokaje. Današnji Jovljevi
prijatelji, suprotno njima, nastavili bi raspravu protiv Boga, žaleći stradalnika. Možda bi pitali da li je pravo vreme za
kurs zahvalnosti prema lepotama stvorenog sveta. Sigurno bi zaključili pitanjem
Bogu: šta više hoće od njega,
pravednika, koji sedi prekriven gnojem i krastama, koga deca nisu ujela, već ih je sve izgubio? Bog, međutim, zna šta hoće od njega. On
hoće poverenje. Šta ima jednostavnije od toga? Bog je dovoljno mudar, priseban i dobar da brine o svom čoveku, čak
i u teškim trenucima. A ljudi, dok ne budu znali sve što treba znati o
upravljanju pitanjima fizičkog svemira, neka se ne bave raspravama o
upravljanju moralnim pitanjima. Nema priče o uzrocima. Skrenite pažnju na
reakciju. Jedina stvar o kojoj treba brinuti je svoja reakcija. To bi bila
odgovornost u području u kojem čovek zaista ima kontrolu. Knjiga o Jovu manje je filozofska zagonetka a više test ljudske
vernosti. I ona nije napisana radi Jova. Pisana je radi nas.
Нема коментара:
Постави коментар